Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Glavni nosioci procesa globalizacije". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

EKONOMSKI FAKULTET

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU

Seminarski rad na temu

Glavni nosioci procesa globalizacije

U Kragujevcu, 28.09.2010.g

Sadržaj

Pojam i osnovne karakteristike procesa globalizacije...........................................3

Problemi uslovljeni procesom globalizacije...........................................6

Ekonomska suština procesa globalizacije.............................................................7

Nosioci procesa globalizacije.................................................................................9

Globalne organizacije kao nosioci procesa globalizacije..................12

Internacionalizacija kapitala kao pretpostavka

globalizacije......................................................................................12

TNK kao činilac procesa globalizacije...............................................14

Zaključak..............................................................................................................16

Literatura..............................................................................................................17

Pojam i osnovne karakteristike procesa globalizacije

Dinamičan razvoj koji svetska privreda beleži poslednjih nekoliko decenija XX i na početku XXI veka uzrokovao je krupne promene u strukturi svetske privrede, u značenju trgovine i investicija, u odnosima između svetske i nacionalnih privreda, u razlikama između uspešne i neuspešne trgovinske politike. Istovremeno, za ovaj isti period karakteristična je tendencija sve veće otvorenosti nacionalnih privreda, o čemu govore podaci o povećanju učešća svetskog izvoza u svetskoj proizvodnji . Zahvaljujući ubrzanom uklanjanju barijera u oblasti trgovine robama i uslugama, kao i tehničkom progresu koji je omogućio da se smanje transportni troškovi i da se skrati vreme neophodno za transport i za razmenu informacija, poslednjih godina je značajno porastao obim međunarodne trgovine uslugama, povećao se međunarodni protok kapitala i informacija. Pod dejstvom globalne konkurencije pojavile su se nove forme organizacije i upravljanja proizvodnim i prometnim procesima.

Međutim, ovaj period će ostati zabeležen po, verovatno, naradikalnijim geostrateškim promenama koje su se ikada u istoriji čovečanstva odigrale u tako kratkom vremenskom periodu. Pečat svim ovim dinamičnim promenama prvenstveno su dali sledeći globalni procesi:

raspad istočno-evropskog socijalističkog bloka i napuštanje socijalističkog načina privređivanja;

formiranje i dominacija tri velike ekonomske celine: Severno-američke unije, Evropske unije i Istočno-azijske unije;

globalizacija svetske privrede kao posledica permanentne naučno-tehnološke revolucije i procesa internacionalizacije kapitala i koncetracije ekonomske moći;

Ekonomska realnost i procesi koji su poslednjih decenija prisutni u svetskoj privredi potvrđuju da su ekonomski odnosi i razvojni procesi u sve većoj meri podložni internacionalizaciji. Sve više se povezuju, uzajamno uslovljavaju i dovode se u sve veću međuzavisnost velike industrije, trgovačke i finansijske organizacije, nacionalne privrede, pa i šire regionalne zajednice. Integracioni procesi u svetskoj ekonomiji dostigli su takav nivo povezanosti između nacionalnih ekonomija zbog čega se sve više govori o globalnoj ekonomiji kao fenomenu koji je ovladao zakonomernostima, tendencijama, mehanizmima funkcionisanja i razvoja.

Globalizacija se najčešće prikazuje kao kvalitativno nova etapa u razvoju svetske ekonomije koja je određena faktorima kao što je dominacija transnacionalnih korporacija, finansijskog kapitala, i na toj osnovi preraspodela ekonomskih političkih funkcija između nacionalnih država, transnacionalnih korporacija i međunarodnih organizacija. Na taj način, nadnacionalno regulisanje dobija glavni i odlučujući značaj u odnosu na naiconalno. Zapravo, savremeni svetski i ekonomski poredak sačinjava niz značajnih nadnacionalnih političkih i ekonomskih institucija i međunarodnih organizacija – MMF, SB, STO, MFK, i td. Pri tom potrebno je istaći da navedene organizacije ne samo da su daleko od regulisanja transnacionalnog kapitala, već objektivno stoje na njegovoj strani i štite njegove interese, umanjujući na taj način ulogu nacionalnih vlada.

...

 

--------------------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.----------------------------------------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]